Piše: Dalibor Stojšić
Bio je u toku Noćni market. Pao je mrak i svi na Pogači smo čekali Deda Mraza.
„Evo ga!“, uzviknuo je jedan mališan i potrčao ka Mašinskoj školi, gde je već poveća grupa dece čekala Deda Mraza.
Bilo mi je simpatično. Deda Mraz je došao do Pogače i imao je svoj scenski nastup. Veliki broj dece pored njega, osmesi, veselje. Potom je počeo da deli jabuke. Pomogao sam mu, a kasnije je krenuo da ih deli sa organizatorima po čitavom Noćnom marketu. Kada se vratio, ponovo je oko njega bila gomila dece i svi su želeli sa njim da se slikaju. Pomislio sam „Možda bih mogao i ja!“, ali nekako, bilo me je stid. „Odavno nisi dete!“, govorio sam u sebi.
I odjedno, bez kontrole, uzviknuo sam: „Deda, jel može jedna fotka sa voditeljem Noćnog marketa! Izgleda da sam prelomio u sebi.
Deda Mraz je veselo odgovorio: „Naravno, hajde i ti!“ Moram da priznam da sam se ponovo osećao kao dete.
Kada se sve završilo, krenuli smo ka Turističkoj organizaciji. Pomislio sam, „Hajde da uradim intervju sa Deda Mrazom za “Bečej danas”. Pa, ko to ne bi voleo da čita?“
„Hej, Deda, jel može i intervju?“, upitao sam ga.
„Naravno da može. Moram li ovako ili mogu da se presvučem?, upitao je.
„Presvuci se Deda, pa ćemo onda da pričamo. Nismo na televiziji, samo radimo intervju za portal!“.
Kroz vrata kancelarije sam ubrzo čuo kako me poziva da uđem. Ušao sam nasmejan, ali u prostoriji je sedeo za stolom samo jedan oniži stariji čovek. Okrenuo sam se oko sebe i pokušao pogledom da pronađem onog veeeelikog Deda Mraza.
„Gde je nestao?“, pomislio sam.
Ali, ubrzo sam shvatio da je veeeeliki Deda Mraz samo slika, koja je ostala u mojoj glavi iz dečačkih dana.
„Hajde, sada sam spreman!“, reče Deda Mraz.
Bio je to naš Bečejac, Jožef Križan, čovek koji je pola svog života proveo u ulozi Deda Mraza.
Koliko godina se bavite ovim poslom?
-Ovo mi je 45. sezona, rekao je Križan i nastavio. -Pre 45 godina, zamolila me je sestra od tetke, koja je bila vaspitačica u Vrtiću, da joj budem Deda Mraz. Malo sam se dvoumio, nisam bio baš siguran, mada od malena sam voleo da budem na pozornici, da recitujem, želeo sam čak u jednom periodu da budem glumac. I ipak sam pristao.
Pričao mi je koliko je lepo biti Deda Mraz i naglasio sa ponosom: „Ovo mi nije ni struka, ni hobi, već zvanje!“
-Taj doživljaj kada ste Deda Mraz ne možete nikome dočarati. Trenutak kada su tu dečica, koja recituju, koja dok se obraćaju Deda Mrazu zavrću pantalone i suknjice, to je nezaboravno, kaže Križan.
A, koje su najčešće želje dece za Novu godinu?
-Normalno je zdravlje. To je najvažnije. Deca žele da budu zdrava, da imaju mnogo novca, Danas je sve drugačije. Aktuelni su mobilni telefoni, pa kompjuteri, a nekada je to bilo drugačije. Idemo u skladu sa napretkom.
I, reci mi Deda Mraze, šta bi ti poželeo stanovnicima opštine Bečej za Novu godinu?
-Svi Bečejcima želim prvo dobro zdravlje i mir, Vidite i sami, na svetu je mnogima najpreči novac i ne interesuje ih mnogo toga. A kada imate zdravlje i mir, tada neće više biti problem ni posao, neće biti problem da svi napredujemo. Želim Bečeju da stvori takvu klimu da mladi ne odlaze. Mislim da je i Bečejcima važno da ovde osnuju svoje porodice, kaže na kraju Jožef Križan, bečejski Deda Mraz.
I, zaista, iako živimo u vremenu pohlepe i surovog materijalizma, potrebno je barem za kratko da se setimo onih pravih vrednosti. Praznici su zato tu da nas podsete na ljubav, zajedništvo, na radost, a kao što kaže naš Deda Mraz, kada imamo i mir i zdravlje, više ništa nije nemoguće!
