Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Nevenka Urbanova rođena je u Bečeju 28. marta 1909. godine. U Bečeju je završila osnovnu i srednju školu i sa 16 godina se uputila u Beograd u nameri da postane glumica. Uspeva da upiše baletsko-pozorišnu školu. Postaje jedna od najpoznatijih glumica Beograda u periodu pre II svetskog rata. Iako su je tražili na scenama Pariza i Zagreba, odlučila je da ostane u Beogradu.
“Nevenka je na sceni tumačila oko 150 različitih uloga. To su mahom bile uloge fatalnih žena, zavodnica, kako je negde neko napisao “visoke erotske inteligencije”, te je takav bio i glumičin imidž van scene, u vrsti javnog života kakav je jedan selebriti mogao voditi u Srbiji, prvom polovinom XX veka. Za svoje vreme ova glumica nije bila ni prelepa niti savršene linije, ali je njena harizma sve to pokrivala čineći je divom domaćeg glumišta.
Njeno ime na plakatu neke premijere značilo je ogromne redove ispred teatra. Oni koji su uspeli da kupe kartu, unosili su sa sobom cveće koje su joj bacali na pozornicu. Isto tako je gomila pisama svake nedelje zatrpavala poštansko sanduče zgrade na Andrićevom vencu gde je živela. Po nekim navodima, ona je na njih redovno i odgovarala i tako stekla armiju obožavalaca koji su joj se divili, možemo čak reći večno, budući da se glumica povukla sa scene kada joj je bilo 50 godina da bi onda poživela još toliko.
Tajna je verovatno ležala u vanrednoj kombinaciji glumičine ekstravagantnosti, ekscentričnosti i detinje pristupačnosti: “Spoj misaonosti i emotivnosti, snažna intuicija, smisao za ekscentričnost, bežanje od starih i novih šablona bili su osnova njene nadahnute glume koja je bila predmet divljenja cele prestonice”, kako beleži Miroslav Belović, režiser i Nevenkin savremenik.”
(Vanja Mlađenović)
“Bila je živa istorija pozorišta od međuratnog doba do danas”, govorio je Jovan Ćirilov, koji je često posećivao Urbanovu na Andrićevom vencu, a gledao ju je na sceni još kao student i uvek je doživljavao kao drugaricu, uprkos razlici u godinama.
“Posedovala je one divne emotivne nijanse koje je nemoguće staviti na hartiju. U doba najsivljeg socijalističkog realizma, nama gimnazijalcima tog vremena koji smo težili ka nečem drugom i nekoj Evropi, ona je bila živa kritika svakog sivila”, kaže Ćirilov.
Ćirilov je podsetio i na “divno druženje” koje su Urbanova i njen suprug imali i sa nobelovcem Ivom Andrićem koji je živeo u istoj zgradi. Nevenka Urbanova bila je jedna od retkih osoba prema kojima je Andrić pokazivao emocije, budući da je važio za vrlo uzdržanog čoveka, dodao je Ćirilov, ističući da malo ko ima harizmu kakvu je imala Nevenka Urbanova.
Pored uloga u pozorištu, igrala je i u tri filma: “Sofka” (1948), “Sreća u torbi” (1961) i “Medaljon sa tri srca” (1962). Ipak, posebno je zanimljivo njeno prvo filmsko ostvarenje nazvano “Sve radi osmeha” iz 1926. godine. Bio je to prvi reklamni film, odnosno prva reklama ikad snimljena u Jugoslaviji (tačnije Kraljevini SHS). Po narudžbi osiječke kompanije “Saponia” reklamu za zubnu pastu “Kalodont” je režirao Josip Novak u produkciji “Pobeda filma”. Reklama traje bezmalo osam minuta, nema zvuk i prikazivala se u bioskopima kao “žurnal”, pre filmskih projekcija. Ovaj dugo vremena zaboravljeni kratki film danas je uvršten u svetsku kolekciju značajnih kratkih i reklamnih filmova. Radnja? Natalija je lepotica, a Milica usamljena i tužna jer nema lepe bele zube. Sve se menja kada joj Natalija preporuči “Kaladont”.
Milicu je igrala Ljubica – Buba Veljković (poznata i pod umetničkim imenom Anita Mir), a Nataliju Nevenka Urbanova. Reklama je i pravi istorijski dokument koji oslikava Beograd iz doba Kraljevine SHS i život mladih toga doba – od autentičnih kupaćih kostima iz 1926. godine, vernih kadrova sa ulica iz centra prestonice i doživljaja leta u Beogradu pre skoro jednog veka.
