Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Darko Kraljić je jedan od najvećih kompozitora zabavne muzike kod nas. Ovo je legenda, koju sam čuo u zadimljenim i mirisom krokanja ispunjenim salama čuvene Halas čarde u Bečeju. Verovatno i jeste tek legenda.
Kraljićeva pesma „Čamac na Tisi“ je u tom divnom restoranu bila često i rado svirana. Muzičari su govorili: „A kako i ne bi kad je napisana par metara odavde“. Neki su samo čuli taj podatak, neki nisu bili sigurni i govorili su da je napisana u Senti, ali violinista Dule, sećam mu se samo imena, pričao mi je nezvaničnu storiju o „Čamcu na Tisi“.
Dule je bio vrstan violinista, uživao je da svira Bramsa, Lista, stare čardaše i, kad se posle ponoći društvo potpuno utopi u alkohol, sadistički je udarao u one suicidne mađarske note zaslužne što je u Panoniji najviša stopa samoubistava na svetu. Bio je jako dobar pripovedač, prepun anegdota, ali i veoma ozbiljnih priča. Pola života proveo je u Francuskoj, Nemačkoj i Mađarskoj svirajući gostima luksuznih odmarališta, ali i najgorih rupčaga. Perfektno je govorio pet jezika i imao rečnik koji nije često viđan kod kafanskih muzičara. Priču o „Čamcu na Tisi“, koju sam čuo od njega, dopunio sam nekim detaljima koje sam u međuvremenu našao. Ne znam da li je tačna, pišem onako kako mi je ispričana i kako je se posle 40 godina sećam.
Darko Kraljić se smatra ocem jugoslovenskih šlagera. Ne bez razloga: stvorio je besmrtne hitove „Čamac na Tisi“, „Mala tema iz Srema“, „Somborske ruže“, „Devojko mala“, „Ljubav i moda“, „Zvižduk u osam“, „Zašto si pospan Čo“… Rođen je u Zagrebu i kao veoma mlad, pre Drugog svetskog rata, napisao je svoj prvi veliki hit, pesmu „Zašto si pospan Čo“. Pesma je bila izuzetno popularna postavši jednim od najvoljenijih šlagera tog vremena. Po izbijanju rata Kraljić se sa porodicom seli u Beograd, gde ratne i poratne godine jedva preživljava. Povremeno piše muziku na revolucionarne stihove ali mu to veoma teško ide. Njegova muzika je bila prokazani i tada zabranjivani džez. Tako je jednom dobio stihove o traktoru koji veselo ore, dok sunce još veselije sija, a drugi put o srećnom narodu koji kopa njivu i uživa!
Ipak uspeva da se zaposli na Radio Beogradu u redakciji za zabavnu muziku. Na petom spratu, u redakciji su radili Vojin Popović, Aca Nećak i Bepo Rambosek. Ova mala ekipa pravila je emisije zabavne muzike, pokušavajući da izbegne mač cenzure koja je zabranjivala engleski jezik i melodije koje bi se učinile „kapitalističkim“. Sve pesme preslušavali su u društvu urednika koji je na posao dolazio u vojničkoj uniformi, često sa šmajserom. Nova vlast naročito je bila alergična na visoke tonove u džez-improvizacijama: svaki ton iznad „C“ proglašavan je reakcionarnim i nepodobnim za domaću publiku!
No, onda dolazi raskid sa Sovjetskim Savezom i popuštanje prema Zapadu što Kraljić vidi kao svoju šansu. Nekako u isto vreme premešten je u Radio Novi Sad, koji je bio nešto liberalniji prema stranoj muzici. Pesma „Čamac na Tisi“ nastala je 1955. godine. Legenda tvrdi – nimalo slučajno. Naime, jedan dan su, pričao mi je violinista Dule, dva čoveka posetila Kraljića i „predložila“ mu da napiše neku pesmu u džez/sving varijanti čardaša. Pesmu je trebalo emitovati preko talasa Radio Novog Sada, koji su slušali u dobrom delu Mađarske, kao kontra propagandu Sovjetima koji su sa svojih predajnika usmerenih prema Jugoslaviji vrteli revolucionarne pesme. Ukratko i previše banalno rečeno, trebalo je da nam zavide.
Kraljić je, priča tvrdi, dobio neko vreme da proputuje po vojvođanskim čardama i da potraži inspiraciju u mađarskom melosu, koji bi prepakovao u džez aranžman. I tako… Krenuo je na put po Vojvodini, od kafane do kafane, od čarde do čarde. I tu se priča malo zamagljuje. Po jednima Kraljić je boravio u hotelu „Rojal“ u Senti i šetao kejom pored Tise. Video je drveni čamac i u njemu mladića i devojku. On joj je nešto pevušio i ta scena mu je poslužila kao inspiracija, tvrdi Petar Terzić, hroničar Sente. Navodno postoji i jedan video zapis, gde Kraljić pokazuje mesto u Senti gde je nastala pesma (pored vikendice nekog njegovog prijatelja), ali nažalost snimak nisam uspeo da pronađem. Nije da bih da sporim divnoj Senti inspiraciju za pesmu, ali druga priča koju su mi pričali Dule i članovi njegovog orkestra kaže da je pesma nastala u Bečeju, na Halas čardi. Nije Dule neki izvor, moram da se još jednom ogradim, ali lokalpatriotizam mi ne da mira, pa ću da vam prenesem ono što mi je ispričao, a bio je veoma ubedljiv:
Sve se navodno desilo usred neke pijane noći na Halas čardi. Kraljić izašao da malo provetri glavu i odšetao do stotinak metara udaljene dolme. Posle pola sata žurno se vratio. Odmah je tražio komad papira da zapiše refren pesme. Tekst na mađarskom je napisao Ištvan Nemet, kasnije direktor Pozorišta i poznati novinar. Za izvođače su izabrani Olga Gomboš i Ištvan Boroš, pevači Radio Novog Sada, koji su je otpevali uz pratnju ansambla Aleksandra Nećaka. Pesma je u Mađarskoj postala neverovatno popularna, pa je jednom Dobrivoje Vidić, jugoslovenski ambasador u Budimpešti, rekao da su „Kraljićeve pesme naša najbolja propaganda“. Zanimljivo je da verzija „Čamca na Tisi“ na srpskom jeziku uopšte nije bila planirana. Kad je u Mađarskoj postigla enorman uspeh snimili su je u duetu Olivera Marković i Dušan Jakšić (istina posle tri godine), a onda i mnogi drugi.
Odnosi na relaciji SSSR – Jugoslavija počeli su da otopljavaju par godina kasnije, a legenda gde je, zašto i kako nastala pesma „Čamac na Tisi“ ostala je tek anegdota kojom smo se zabavljali zamišljajući velikog Darka Kraljića u potrazi za inspiracijom na čardama Vojvodine.
