Nakon veoma uspešne premijere predstave „Murlin Murlo“, reprizno igranje održaće se u petak, 29. maja, od 20 časova! Ulaz: 600 dinara (za srednjoškolce i studente 300 dinara).
Rezervacije: 021 6915 336 (od 8-14 h) ili [email protected]
Tekst: Nikolaj Koljada
Režija: Tamara Kostrešević
Igraju: Staša Blečić, Srđan Kner, Rade Maričić i Nina Perge
Scenografija: Lara Bunčić
Kostimografija: Luna Šalamon
Kompozitor: Julija Petković
Dizajn svetla: Stevan Lukić
Izrada scenografije: Imre Makra Jimmy
Prevod: Novica Antić
Plakat: Luna Šalamon
Produkcija: Gradsko pozorište Bečej
Foto: Čaba Mikuš
O KOMADU
„Murlin Murlo“ je dramski tekst jednog od najpoznatijih pozorišnih pisaca savremene dramaturgije, Nikolaja Koljade (1957-2026), poznatog po jedinstvenom scenskom izrazu prepunom jezičkih višeslojnosti utkanih u govor njegovih junaka. Nikolaj Koljada je do sada napisao preko pedeset komada, a njegova dela izvode se na brojnim pozorišnim scenama širom sveta.
Komad govori o sudbini „malih ljudi“ koji žive u Šipilovsku, gradiću na margini Rusije, krajem osamdesetih godina dvadesetog veka. Priča počinje najavom smaka sveta nakon koje akteri priče iščekuju veliku katastrofu, nesvesni da je kraj sveta već počeo u njima samima. Pisac duhovitim i apsurdnim jezikom opisuje čovekove iskonske borbe, nepromenjene od Postanja do danas i podseća na značaj prisustva vere u svakodnevnom životu običnog čoveka. Komad je preplavljen kontrastnim motivima potrebe za ljubavlju i praznine, želje za životom i straha od smrti, nade i beznađa, i postavlja ljubav kao smisao izbavljenja.
REČ REDITELJKE
Rečenica koju Olga izgovara kada Alekseju priča o smaku sveta koji će se uskoro dogoditi – ,,Ponekad pomisliš: zar nije bolje da nas sve zatrpa, podavi kao mačiće. Da se ne mučimo.’’ – za mene je možda najupečatljiviji opis ovog komada. To su ljudi koji žive u tolikom odsustvu ljubavi, da je ozbiljno pitanje da li bi im smrt došla kao jedini mogući spas. Ako Bog, koga Olga spominje u komadu, može da vidi Šipilovsk, pitam se da li im šalje zemljotres kako bi uslišio njihove molitve i vapaje. Kada se ljudi toliko naviknu na pakao u kome žive, kada nasilje trpe, pa onda i prenose jedni na druge, kada više niko ne vidi smisao života te se svi prepuštaju lakoj zabavi i alkoholu kako bi zaboravili na sebe i okolinu, kada više nema ni načina ni nade da se nešto promeni, da se ljudi osveste i postanu bolji, da li je tada bolje sve sravniti sa zemljom i krenuti ispočetka?
Iako radnja povremeno oscilira između tragedije i horora provincije, ovo delo je zapravo ispunjeno humorom, i to onim najsnažnijim koji dolazi kada se pređe granica beznađa. Umesto da plaču od straha, ovi ljudi se smeju i vesele, pevaju i plešu, zaljubljuju se i maštaju o nekom potpuno drugačijem životu. I zaista, u takvim trenucima, šta nam drugo preostaje?
Olga, ili naslovni lik Murlin Murlo, je tragična junakinja koja s osmehom podnosi nasilje i konstantno poniženje od strane svih oko nje. Govore da je luda, a ipak, mi kao publika vidimo da su u Šipilovsku svi ostali zapravo ludi zato što su se uspešno uklopili u društvo u kome nema trunke ljubavi, niti zdravih vrednosti. Kada svi psihički pucaju usled straha od sudnjeg časa, Olga postaje najtrezvenija i najobjektivnije uspeva da sagleda stvari oko sebe. Umesto da nju neko spasi, kao najnežnije i najranjivije biće, ona je ta koja čuva i Alekseja i svoju sestru Inu od propasti.
Postoji poznata izreka koja se uglavnom pripisuje Krišnamurtiju, za koju smatram da lepo sažima ovaj komad, a u isto vreme opisuje i moderno doba kog smo svi deo –
„Biti dobro prilagođen duboko bolesnom društvu nije nikakvo merilo zdravlja.“
Murlin Murlo, komad pisan 1989. godine, na samom početku govori da se radnja dešava u – „naše vreme“. Ovim rečima je Koljada uspešno predvideo da će drama pogađati publiku i biti relevantna još mnogo decenija, možda i vekova, jer naš svet svake godine sve više liči na mali, prljavi Šipilovsk u kojem svi sve znaju o svima a niko ni o čemu ne razmišlja. Upravo iz tog razloga je neverovatno važno ovakve komade postavljati i koristiti kao upozorenje i ogledalo koje se okreće ka publici.
