Piše: Zoran Subotički
Preuzeto sa FB stranice Čudesni svet Dunđerskih
Završio je Poljoprivirednu školu u Beču, posvetio se zemlji i svom imanju u Bečeju, izgradio dvorac izuzetne lepote, ukrštajući u gradnji razne stilove primenjene u dvorskoj kulturi Evrope, pre svega u Italji i Francuskoj…
Njegovo prijateljevanje sa Urošem Predićem, prožeto uzajamnim dubokim poštovanjem, ostavilo je dubokog traga kako na samog Bogdana tako i na Uroša Predića…
Bogdan Dunđerski (1861-1943) je bio paor, aristokrata, gospodin istančanog ukusa, esteta, hedonista i – nacionalno odgovoran čovek o čemu ponajbolje svedoče njegovi testamenti koje je prvi objavio dr Aleksandar Kasaš u časopisu „Krovovi“ i ja u knjizi „Za večita vremena“, sa dozvolom prof. Kasaša. Pored testamenata u izvornom obliku i sadržaju u knjizi se nalaze i kulturološka i pravna razmatranja problematike dvorca koji je u fazi restitucije…
Testamenti Bogdanovi su kulturni, obrazovni i nacionalni programi kojima je on svoju stečenu imovinu ostavio potomcima, srpskom narodu. Ostavio je Matici srpskoj.
Bogdan Dunđerski je sahranjen na svom imanju u Kapeli koju je za života izgradio, a čiji je ikonostas uradio i oslikao upravo Uroš Predić.
Četvrta je godina kako je dvorac napušten, poharan, ostavljen bez ikakvog nazora.
