Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Bečejci nisu baš najbolje upućeni u činjenicu da u užem gradskom jezgru postoji nekoliko građevina, kojima su autori čuvena imena mađarske, srpske ili jugoslovenske arhitekture. Tekst je nastao tek kao kroki, da se saberu osnovne informacije, jer na pitanje „ko je projektovao, radio, gradio“ malo je odgovora. Naravno, to znate, apsolutni sam amater bez ikakvog znanja o arhitekturi i ovde ne postoji namera da na bilo koji način elaboriram građevine po Bečeju, nego tek da im navedem autore i da pokažem da su neki od njih bili veoma značajni, uticajni i cenjeni i da Bečej zasluženo baštini njihovo stvaralačko nasleđe. Zato, i zbog mojih ograničenih resursa svaka ispravka je dobrodošla.
Zapravo sve je počelo kad sam se zainteresovao za sličnost između zgrade Zadružnog doma u Srbobranu, koju je projektovao Đorđe Tabaković i zgrade Zadružnog doma u Bečeju koju je projektovao…hmmm… ko je projektovao Zadružni dom u Bečeju? Niko nije znao odgovor na pitanje ko je autor monumentalne građevine u centru Bečeja. Sećao sam se da mi je otac, koji je živeo u zgradi tačno prekoputa, smatrajući Zadrugu veoma ružnom, govorio da se nikom „ne hvalim“ da je zgradu projektovao neki naš dalji rođak i to protiv svoje volje. Ali, tu epizodu od pre više od pola veka i ko je bio rođak koji je navodno od uglednog arhitekte postao projektant zadružnih domova, sam zaboravio. Počeo sam da se raspitujem o projektantu, pitao ljude koji bi informaciju mogli znati, stare Bečejce, listao knjige – i ništa. Tek posle nekoliko dana dobio sam informaciju da u monografiji Đorđa Tabakovića, koju je napisao Vladimir Mitrović, stoji podatak da je Tabaković projektovao zadružne domove u Srbobranu i Bečeju. Do knjige nisam mogao, ali mi je podatak ljubazno potvrdio autor knjige, g. Mitrović, kao i to da informacija potiče od samog Tabakovića. Malo otkriće za Bečejce, možda će nekog zanimati.
Ni sa ostalim objektima u Bečeju, koje nalazim interesantnima, situacija nije bolja. Apsolutno nisam znao autore ni jedne od monumentalnih građevina u centru Bečeja, pogotovo ne novijih objekata, koji su nastali u zlatno doba izgradnje Bečeja, od kasnih 1960-ih do kraja 1970-ih. Pojedine stvari koje sam pronašao su me, malo je reći iznenadile. U gradu imamo dela nekih čuvenih imena arhitekture, ali da se odmah ogradim. Nisam sasvim siguran u ono što sam pronašao, u sve te usmene i internet izvore koji su ponekad dijametralno suprotni ili provereno netačni, pa vas sve molim da ne budete prestrogi. Svejedno, evo par zanimljivosti koje možda niste znali:
– ENDRE MAKAI (1847-1905) Autor zgrade opštine Bečej je mađarski arhitekta Endre Makai. Iako se u tekstovima odreda navodi da je u pitanju „čuveni mađarski arhitekta“ o njemu je začuđujuće malo podataka. Svakako jeste bio poznat… Pored zgrade opštine u Bečeju projektovao je i Gradsku kuću i Reformatorski dom za stara lica u Solnoku u Mađarskoj, kao i tzv. Staru tržnicu u Bratislavi.
– VLADIMIR NIKOLIĆ (1857-1922) Projekat Zadužbine baronice Eufemije Jović prvobitno je naručen kod Momčila Tapavice, otkazan i poveren Vladimiru Nikoliću, da bi dogradnja objekta dvadesetak godina kasnije bila poverena Tapavici. Priča je opširna, obojena politikom, gotovo filmska i ima mnogo verzija. Zato ću o ovom ratu arhitekata, političara i crkve drugi put. Reći ću samo da je Nikolić (koji, zanimljivo, nije nikad završio arhitekturu) projektovao između ostalog remek dela kao što Vladičanski dvor, Velika srpska pravoslavna gimnazija (Jovina gimnazija), Pozorište Dunđerskog (sve u Novom Sadu), kao i Patrijaršijski dvor i Stefaneum u Sremskim Karlovcima i Preparandiju u Somboru…
– MOMČILO TAPAVICA (1872-1949) se danas češće pominje kao prvi srpski olimpijac a gotovo uzgredno kao arhitekta, iza sebe je ostavio projekat dogradnje i rekonstrukcije Zadužbine baronice Eufemije Jović u Bečeju (deo iz Glavne, nekad Plebanijske) ulice. Tapavica je projektovao zgradu Matice srpske u Novom Sadu, Hotel Boka u Herceg Novom, nekadašnju nemačku ambasadu na Cetinju, kao i zgradu Crnogorske banke, takođe na Cetinju.
– ĐORĐE TABAKOVIĆ (1897-1971) Do nedavno malo ko je znao ime projektanta Zemljoradničke zadruge u Bečeju, kasnije upravne zgrade PIK-a Bečej. Potvrđeno je da je to Đorđe Tabaković, autor takvih monumentalnih dela kao što su Tanurdžićeva palata, Sokolski dom (danas Pozorište mladih), Dom novosadske trgovačke omladine, Hotel Park i Klajnova palata (svi navedeni objekti su u Novom Sadu) kao i zgrade Zadružnog doma u Srbobranu koja se poslednjih godina renovira i prema najavama postaće dom kulture.
– BLAGOJE REBA (1938-2002) Zgradu Policijske stanice u Zelenoj ulici Bečeju, izgrađenu oko 1980. godine projektovao je novosadski arhitekta Blagoje Reba. Reba je projektovao i poznatu zgradu „Lesnine“ na bulevaru 23. oktobra u Novom Sadu kao i više zgrada na Bulevaru, karakterističnih okruglih prozora. Takođe bio je u timu koji je projektovao velik broj stambenih objekata na Novom Naselju. Izradio je projekat parternog uređenja Limana II i bio projektant nekadašnje zgrade Narodne banke Vojvodine u Novom Sadu.
– IVANKA RASPOPOVIĆ (1930-2015) Najveće iznenađenje za mene bio je podatak da je zgradu robne kuće Univerzal (koja se nalazi u samom centru Bečeja i od njega se tako razlikuje), projekt uradila arh. Ivanka Raspopović. Ivanka Raspopović je projektovala remek dela kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Spomen muzej streljanima (Muzej 21. oktobar) u Kragujevcu. Bavila se i industrijskom arhitekturom i projektovala drugu fazu aerodroma Beograd (proširenje pristanišne zgrade) kao i Fabriku kablova u Svetozarevu. Ivanka Raspopović se našla među 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od 1918. do 2018. godine, u izboru projekta „MoMoWo – 100 radova u 100 godina – Evropske žene u arhitekturi i dizajnu – 1918-2018“.
Ostalo je da se otkrije i potvrdi ko su autori brojnih drugih zanimljivih i značajnih građevina u Bečeju. Nekima se znaju tek imena, nekima nagađaju, neki podaci kojima se operiše su najverovatnije pogrešni. Ponoviću da sam tek puki amater i da ovaj tekst ne uzimate preozbiljno, nego kao plod dobre namere i možda budućeg stvaranja mape graditelja Bečeja kroz vekove.
