Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Davne 1977. godine, 29. novembra, otvorena je brana na Tisi kod Novog Bečeja. Negde, istina, stoji i da je otvorena dva dana ranije, ne znam, oprostićete mi ako grešim. Sećam se da je bilo hladno i da smo svi pod obavezno morali da idemo. O Brani je izrečeno toliko oprečnih mišljenja da ih kao apsolutni laik naprosto ne bih komentarisao.
Od prisutnih na slici prepoznajem samo dragog čika Jocu Džakulina. Ostale je progutao zaborav. (Dobro, onaj sedi je možda Stevan Doronjski, pojma nemam).
“U vreme izgradnje hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata u Jugoslaviji. Njegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrotehničkog sistema bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlje. Za potrebe gradnje hidrosistema DTD snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, što je takođe značilo i stvaranje novih karata regija Bačke i Banata. U njegovom nastajanju, dugom dve decenije, učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1300 elaborata na 135.000 kucanih stana i preko 35.000 grafičkih crteža, a ugrađeno je pola miliona kubika betona. Delovi tehničkih rešenja koji su prvi put korišćeni u gradnji hidrosistema DTD kasnije su kopirani na mnogim takvim svetskim objektima.
Brana na Tisi kod Novog Bečeja najveći je i najskuplji objekat na hidrosistemu DTD, a njena procenjena vrednost danas bi bila više od 70 miliona evra. Brana je od 1957. do 1972. godine projektovana u beogradskom Energoprojektu. Njeno puštanje u rad smatra se i službenim početkom rada Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.”
(Iz press materijala Službe za odnose sa javnošću JVP Vode Vojvodine)
