Foto: Ma šta mi reče?!? Branka i ja razmenjujemo tračeve, 2018. godina.
Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Branka Veselinović (Bečej, 16. septembar 1918)
“Ja sam počasni građanin Beograda, Novog Sada, Dečjeg sela, doživotni ambasador Unicefa, uvek sam radila bez želje da budem krunisana velikim imenima. Sve što radim, radim iz velike ljubavi.”
Branka Veselinović rođena je samo jedan dan posle početka proboja Solunskog fronta. Potiče iz ugledne učiteljske porodice Ćosić, roditelji, poreklom iz Jaše Tomića, su joj službovali u Bečeju. Detinjstvo provodi uglavnom u Novom Sadu, a glumačku školu koja je radila pri Narodnom pozorištu u Beogradu upisuje 1936. godine. Na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novi Sad odlazi posle dve godine i prvu ulogu dobija u predstavi “Karlova tetka”. Već tada pokazuje izuzetan talenat u žanru komedije.
Kao veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Branka Andonovića, po čijem prezimenu su je upamtili mnogi stariji poštovaoci pozorišta. Ali nešto kasnije on je, kao američki državljanin, odlučio da se vrati u Ameriku i brak je razveden.
Posle rata igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 3. aprila 1948. u komadu “Kralj Betajnove”, uz Milivoja Živanovića, Nadu Riznić, Branka Plešu i Mariju Crnobori, da pomenemo samo deo ansambla, od kojeg je samo ona među živima.
U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940-1942), Narodnom (1944-1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947-1978). Igrala je i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj “Ožalošćenoj porodici” dobila je Sterijinu nagradu 1964. Pored rada u pozorištu dugo godina bila je zaštitno lice popularne radio emisije “Veselo veče” koja je imala višemilionski auditorijum.
Bila je udata za glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića, sa kojim je osnovala fond za pomoć invalidnoj deci. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.
Dobitnik je mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nagrada za najplemenitiji podvig godine, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada, dva Zlatna mikrofona za najpopularniji radio lik i mnoge druge. Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu, mada nije imala dece. Poliglota je, govori engleski, ruski, nemački, francuski i mađarski jezik.
Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom (bila joj je kuma), Marijom Crnobori. Kada je 1964. godine nagrađena Sterijinom nagradom u žiriju je između ostalih bio i Meša Selimović.
Branka Veselinović je relativno nedavno, u aprilu ove godine, dala intervju za “Novosti”, noviji nisam našao. Kaže da nađe načine da prevlada samoću i nužnu izolaciju zbog koronavirusa.
Ova skromna, draga žena je rekla:
“Ja se borim na svoj način: naglas recitujem stihove, hrabra sam ja, znate. Pišem, malo slikam, razgovaram preko telefona sa prijateljima, negujem cveće na prozoru, pronađem smisao života, radujem se proleću.”
