Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Sve što oduvek niste želeli da znate o izboru za Mis Jugoslavije 1930. i o učešću dve Bečejke na njemu (zamalo) i još gomila nepotrebnih stvari o pobednici takmičenja i njenom mužu
Hteo sam da napišem tek nekoliko rečenica o tome da su jedna Bečejka i jedna Novobečejka učestvovale na izboru za Mis Jugoslavije 1930. godine. Informacije su onda stizale jedna drugu i nastao je ovaj gargantuovski tekst. Ipak, ako vas zanima otkud „naše“ devojke u Beogradu, ko je bila najlepša Jugoslovenka 1930. godine i kako je njen kasniji suprug postao simbol kukavičluka, izvolite. Tekst donosi do sada neobjavljene podatke.
Elem…
Opštepoznata činjenica je da su Bečejke bile među najlepšim devojkama Jugoslavije. Možda niste znali da je davno, pre gotovo sto godina, jedna Bečejka, (istina rođena Šapčanka) učestvovala na izboru za Mis Jugoslavije. Tada devetnaestogodišnja Mara Jakšić bila je jedna od finalistkinja na izboru za Mis Jugoslavije koji je održan 1930. u Beogradu. Marin otac bio je poznati bečejski fotograf i snimatelj Danilo Jakšić, nastavljač tradicije čuvenih snimatelja Aleksandra Lifke iz Subotice i Ernesta Bošnjaka iz Sombora. Jakšić je snimio nekoliko filmova i imao fotografski atelje u Bečeju u drugoj deceniji dvadesetog veka.
Mara Jakšić izabrana je za Mis Starog Bečeja na zabavi koju je priredio odbor građana pod predsedništvom komandanta mesta, pukovnika Vojislava Markovića. Izbor za Mis Jugoslavije 1930. održan je u Beogradu. Za takmičenje se prijavila 51 kandidatkinja iz 26 gradova Jugoslavije. Po pravilima kandidatkinje su mogle biti „neudate vaspitane devojke starosti od 16 do 25 godina“. Žiri su činili Đoka Jovanović (vajar), Branislav Nušić (književnik), prof. dr Vlada Petković (upravnik Narodnog muzeja), Dragi Stojanović (slikar) i A.B. Herenda (urednik novina Vreme koje su bile organizator takmičenja).
U uži izbor ušlo je 10 kandidatkinja: Verica Jagedić iz Kikinde, studentkinja prava, ćerka uglednog advokata; Verica Bogić iz Beograda, ćerka tada poznatog glumca Beogradskog pozorišta Vitomira Bogića; Lepa Jelić iz Kragujevca, “iz skromne građanske porodice”; Mara Jakšić iz Bečeja „koja živi kod roditelja i koja je svršila dva razreda učiteljske škole“; Marica Vojnić iz Subotice iz „ugledne bunjevačke porodice, ćerka zemljoposednika“; Milojka Đunović iz Sarajeva, ćerka direktora gimnazije u Sarajevu; Nadina Bajić iz „ugledne činovničke porodice iz Velikog Bečkereka“; Olivera Stefanović, studentkinja prava iz Beograda, ćerka inspektora Ministarstva socijalne politike; Paula Boda iz Đakova, ćerka đakovačkog veleposednika i trgovca; Stefanija Cece Drobnjak iz stare beogradske porodice, čiji je otac penzionisani pukovnik. Sve kandidatkinje su imale 18 ili 19 godina.
U međuvremenu učešće na izboru za Mis Jugoslavije iz porodičnih razloga otkazala je Marica Vojnić, a umesto nje je pozvana Ankica Glavaški iz Vranjeva kod Novog Bečeja. Na kraju se ni gospođica Glavaški, iako je javila da će doći, nije pojavila na finalnom takmičenju.
Izdanje „Vremena“ od 20. januara 1930. godine beleži da su „juče u 5 i po sati subotičkim brzim vozom stigle g-ce Nadina Bajić, predstavnica Velikog Bečkereka i Mara Jakšić, Mis Stari Bečej. G-đicu Bajić dopratila je sestra i zet, g. Doroslovac, lekar, a g-đicu Jakšić dopratili su otac i majka“.
Dana 21. januara u Palati Jugoslovenske banke održan je banket za učesnice takmičenja. O lepoti Mare Jakšić pohvalno se u „patriotskom“ maniru izražava novinar „Vremena“: „I sam fakat što je Stari Bečej birao g-cu Jakšić za svoju predstavnicu, mada su joj roditelji doseljeni iz Šapca, gde se i ona rodila, potvrđuje njenu lepotu. Moglo bi se reći bez preterivanja da ona ima u sebi sve karakteristike srpske rase: čisto slovenski lik, vrlo sličan liku i izrazu poznate ruske filmske glumice Cezarskaje, sa krupnim crnim očima i mrkom kosom, koja je već kod naše rase sasvim dobila prevlast nad osnovnom plavom kosom severnih Slovena“. Na prijemu su bili ambasador Albanije Džafer Vila, grčki vojni ataše pukovnik Ventilis, norveški generalni konzul Roš, brojni domaći uglednici, bankari, lica iz politike, profesori univerziteta, umetnici. Posle prijema kandidatkinje su prisustvovale predstavi Gospođa ministarka (!) Branislava Nušića u Narodnom pozorištu. Sutradan je održan svečani bal u klubu Siti u palati Jugoslovenske banke.
Veliko finale održano je 21. januara 1930. godine. Članovi žirija Branislav Nušić, Đoka Jovanović, dr Vlada Petković, A.B. Herenda i Dragi Stojanović su za Mis Jugoslavije 1930. godine izabrali Cece Drobnjak iz Beograda. Za prvu pratilju izabrana je Jelena Bogić iz Beograda a za drugu pratilju Milojka Đuković iz Sarajeva. Gospođica Drobnjak je stekla pravo da predstavlja Jugoslaviju na izboru u Parizu 1. februara iste godine a zatim i u Rio de Žaneiru u Brazilu na izboru za Mis Univerzum.
Nažalost, Bečejka Mara Jakšić je ostala bez priznanja i od tada se o njenom životnom putu gotovo ništa ne zna. U arhivama se pojavljuju osobe istog imena i prezimena koje su bile prosvetne radnice, pa bi se možda moglo zaključiti da se Mara Jakšić posvetila profesiji za koju se školovala. Njen otac Danilo Jakšić se preselio u Novi Sad a zatim i u Mol pošto mu je fotografski atelje izgoreo.
No, da se vratimo na takmičenje: sutradan, 22. januara novoizabrana Mis Jugoslavije obratila se preko Radio Beograda i između ostalog rekla: „Polazeći na velike međunarodne utakmice da budem predstavnik jugoslovenske lepote, ja sam svesna toga da lepota jugoslovenske devojke ne leži samo u lepoti tela, usana i očiju – već da je prava lepota jugoslovenske devojke u uzvišenosti, plemenitosti i čistoti devojačke duše i nepokolebljivoj ljubavi prema svojoj domovini“. Usledilo je izlet na Topčider i fotografisanje za stranu i domaću štampu.
Na takmičenju za Mis Evrope pobedu je odnela predstavnica Grčke, a Cece Drobnjak je ostala bez priznanja. No, očekivao ju je izbor za Mis Univerzum, 7. septembra u Rio De Žaneiru u Brazilu. Naša predstavnica je putovala luksuznim putničkim brodom preko Atlantika iz Šerbura u Francuskoj. Nažalost, lepota Cece Drobnjak ni tada nije bila po meri žirija pa je ponovo ostala bez plasmana. Pobedu je odnela domaća takmičarka, predstavnica Brazila. Svejedno, govorila je Cece posle povratka u Beograd, bila je oduševljena boravkom u egzotičnim krajevima i ljubaznošću i pažnjom domaćina.
O kasnijem životu Cece Drobnjak se malo više zna nego o životu Mare Jakšić: dobro se udala, za vojnog pilota Romea Aduma koji je uživao reputaciju plejboja. Bili su neka vrsta predratnog selebriti para. No, Romeo Adum je izgleda bio čovek kome je dobro išlo sa ženama, ali mu hrabrost nije bila jača strana. Ušao je u istoriju 1941. godine po izbijanju Šestoaprilskog rata. Tada je bio komandant 51. vazduhoplovne grupe Šestog lovačkog puka Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i jedini pilot koji je po izbijanju neprijateljstava odbio da poleti, zbog čega je smenjen. Onda je pristupio vazduhoplovstvu NDH i borio se protiv partizana. Oboren je i zarobljen, pa razmenjen za partizane. Kad je video da Nemačka gubi rat prebegao je avionom ponovo beži, opet na stranu jugoslovenskih partizana. Posle rata je bio pilot JAT-a. Poginuo je u avionskoj nesreći kod Beča. O sudbini njegove supruge za vreme i posle rata nisam uspeo da pronađem podatke. Ljudi koji su je navodno poznavali kažu da je vodila “mnogo manje glamurozan život”, šta god to tačno značilo. Navodno je imala dve ćerke, Marijanu i Vesnu. Ipak, tvrdnje napisane po društvenim mrežama treba uzeti sa krajnjom rezervom.
Posle Drugog svetskog rata izbori za Mis su proglašeni kapitalističkom tvorevinom i posle pauze od 20 godina ponovo počeli da se održavaju 1966. godine. Nije mi poznato da li je još neka Bečejka ušla u veliko finale, ako neko ima informacije, dobro su došle.
