Preuzeto sa FB profila Goran Crnojački
Šta je to u ljudskom biću… Bečej 1980.
Bečejska pivara je prema nepotvrđenim podacima počela da radi još 1754. godine. Pamtila je dobra vremena, bila hvaljena zbog svog piva. Danas Pivara više ne postoji, a puste hale su tek svedoci prohujalih vekova. No, neću o Pivari, biće vremena, nego o jednom filmu kojem je poslužila kao idealan dekor. Radi se naravno o „Posebnom tretmanu“, kultnom ostvarenju Gorana Paskaljevića koje je snimljeno 1980. godine. Paskaljević je za ovu „metaforu o otuđenom društvu koja polazi od ljudskih sudbina u sanatorijumu za alkoholičare“ dobio Zlatnu arenu za režiju u Puli, a ostvarenje je proglašeno za film godine u izboru jugoslovenske kritike. Milena Dravić je za ulogu Kaće nagrađena za najbolju sporednu žensku ulogu na filmskom festivalu u Kanu.
Jedna od najupečatljivijih scena filma svakako je skok Bate Stojkovića u džinovsku kriglu piva, koja je snimljena u Bečeju. E, sad, nije baš Bata skočio, a ono u šta je skočio nije bilo baš pivo…
U svojoj knjizi „Oko filma“ naš poznati scenograf, reditelj i scenarista Dragoljub Ivkov (inače veliki prijatelj Bečeja) opisuje događaj čiji je bio neposredni učesnik:
„Za potrebe filma napravljena je najveća krigla na svetu u koju je trebalo da sa krova skoči Bata Stojković. U euforiji, uz glumačko hvalisanje, Bata je izjavio da će skočiti pravo u sredinu (samo da kriglu malo primaknem zidu). Krigla je napravljena uz velike teškoće: niko nikad nije statički proračunavao pritiske u krigli piva, a ni debljina klirita nije odgovarala (klirit od koga su zidovi krigle napravljeni je plastična masa slična pleksiglasu, prim.). Drugim rečima bilo je potrebno nekako izmisliti vagon veštačkog piva sa penom i zagrejati vodu. Da, u krigli je zapravo bila voda a ne pivo, a pivska pena je napravljena od šampona za kupanje.
Na dan snimanja punjena je krigla, voda je farbana bojom za kolače, a pena napravljena od inostranog badedasa (pene za kupanje) i održavana vazduhom iz usisivača. Na krigli su se pojavile mikro pore iz kojih je u tankim mlazevima štrcala tečnost. Priznajem bio sam pod nervnim slomom kako će sve proći i da li će krigla izdržati još i skok sa krova. Bata se jedva popeo na krov i odmah odustao. „Ne pada mi na pamet“, rekao je i sišao. (Usput, malo poznato je da je Bata Stojković tokom snimanja ozbiljno povredio ruku i da je sve vreme zbog toga bio veoma nervozan, gotovo incidentan, ali se to nije desilo prilikom skoka u kriglu.)
Ali, Paskaljević je poznavao glumce i za svaki slučaj pozvao Batu Kamenog, kaskaderskog doajena, jedinog sposobnog i ludog za ovakav poduhvat. Kameni se iz bifea popeo na krov, pogledao i prokomentarisao: „Što je bre, burazeru, toliko primače zidu? Oćeš da me ubiješ?“
Tanki mlazevi su se umnožavali, čekao sam samo trenutak kad će krigla da se raspadne i nikakvo pomeranje nije dolazilo u obzir, trebalo je što pre snimiti scenu.
Mora da sam izgledao strašno kad me je Kameni potapšao po ramenu i rekao: „Nema veze, dobro je“. Naravno, uz svu muku, Televizija Novi Sad, koja je trebalo da sve to ovekoveči, kasnila je. Napetost u ekipi je rasla i ja sam insistirao da se scena snimi što pre. Bata Kameni se popeo na krov, namignuo i skočio. Mene je oblio znoj i zažmurio sam. Snažan aplauz ekipe i posmatrača pozdravio je njegov uspeh. Tog trenutka se na kapiji pivare pojavila ekipa TV Novi Sad. Scena je snimana sa nekoliko kamera i uspela je. Očajan je bio samo reditelj TV Novi Sad. Bata Kameni je izašao iz krigle i primao čestitanja. A onda se obratio Novosađanima: „Ajde, spremite se, jebo vas otac! Bata časti!” Popeo se na krov i još jednom skočio u kriglu.
Sećam se novinskog članka (valjda iz Bečejskih novina) o snimanju filma. Postoje i danas retki svedoci koji su bili prisutni na snimanju ove scene. Dragoljub Ivkov je napravio dobru kriglu. Nadživela je i njega i Pivaru i još i danas stoji u njenom dvorištu, verovatno dozivajući prohujala vremena.
