Piše: Dalibor Stojšić
Ovih dana u Bečeju se slavi, jer je engleski Koventri obezbedio plasman u Premijer ligu. Ne, nije šala. Verovatno mnogi od vas nisu znali da postoji grupa momaka iz Bečeja i Koventrija, koji se druže duže od decenije. Možda ne znate ili niste primetili da se na bečejskom stadionu pojavljuje zastava Koventrija, a isto tako i zastava sa natpisom FK Bečej na Riko areni (eng. Ricoh arena) u Koventriju.
Ovo nije samo fudbalska priča. Fudbal je samo povod. Ovo je priča o prijateljstvu mladih ljudi iz Srbije i Engleske.
Ipak, fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu i bez njega se ne može. Da nije bilo fudbala i da nisam pratio susret između Blekburna i Koventrija na Evudu (naravno preko interneta) verovatno ovaj tekst ne bi bio napisan. A sve je počelo golom Morišite u 54. minutu za 1:0 za Blekburn i završilo se sa 1:1 golom Tomasa u 84. minutu, koji ulazi u istoriju Koventrija, jer je upravo ovim golom obezbeđeno prvo mesto u Čempionšipu i plasman u Premijer ligu. I to posle 25 godina i još pod trenerskom palicom Frenka Lamparda.
Počelo je slavlje gostiju na Evudu, a to, otprilike, znači da počinje slavlje i u Bečeju. Ne svih Bečejaca, naravno, već onih koji se druže sa drugarima iz Koventrija. A to druženje je počelo pre 13 godina. Ispričao mi je priču naš Bečejac Nikola Dokić.
-Davne 2012. godine išli smo na more ja i moja dva kuma Strahinja Gavrić i Igor Stanko i pošto je kod nas uvek neko dešavanje primetili su nas Englezi. Upoznali smo se i nekoliko puta zajedno izašli i kasnije nastavili komunikaciju preko interneta. I u jednom trenutku smo ih pozvali da dođu kod nas u Srbiju.
Prijatelji iz Engleske su prihvatili poziv, ali nije u početku baš sve išlo glatko. Znamo svi da se mnogo godina u nazad Srbija veoma ružno prikazivala u stranim medijima. Zato su roditelji drugara iz Engleske proveravali gde je Bečej, kako se ovde živi, koja je Nikolina adresa…Čak su i bukirali hotel. Nisu očekivali ovoliko gostoprimstvo. A mi u Srbiji baš mnogo držimo do toga. I svako ko prvi put dođe, prvo to primeti.
I naravno, gostima se svidela Srbija, svideo im se i Bečej.
I onda, naravno, opet fudbal. Englezi iz Koventrija su počeli da prate fudbalska dešavanja u Bečeju, a Bečejci u Koventriju.
-Oni su ispratili Bečej od najnižeg ranga takmičenja do Srpske lige. Pratili su onlajn sve šta se dešava i bili su ovde na utakmicama na našem stadionu, pa čak i na nekoliko gostovanja, priča mi Nikola.
-Zanimljivo je da ih je tadašnji kapiten Bečeja odveo u trofejnu salu gde su dobili na poklon originalni dres FK Bečej, a oni su mu poslali dres Koventrija. I ja u svojoj kolekciji imam dresove Koventrija iz raznih epoha, to sam dobio na poklon, kaže Nikola sa ponosom.
Usledila je i uzvratna poseta. I, opet, (znam već pogađate) fudbal.
-Kada sam išao u Englesku pokazali su mi kako to sve izgleda. Video sam kod Riko arene zid gde stoje imena svakog ko je pomogao klub i doprineo klubu, pa su mi pokazivali svoja imena, jer je to njima važno da se pokaže da su verni navijači kluba. Slušao sam mnogo o istoriji njihovog kluba i njihovim poznatim igračima. Kada uđeš u grad Koventri odmah ti je jasno da ceo grad navija za jedan klub, što kod nas nije slučaj.
A kako doživljavaš sada njihov uspeh?, upitao sam.
-Ja sam prvenstveno veliki navijač Partizana. Imao sam omiljene klubove iz Engleske, ali kada sam upoznao moje drugare iz Engleske od tada pratim redovno Koventri, što zbog aktuelnih rezultata, što zbog njihove bogate fudbalske istorije. Naravno da sam srećan zbog njih. A i sada ću moći da idem u Englesku da gledam uživo premijerligašku utakmicu.
A zastava Bečeja i dalje stoji na Riko areni?, upitah za kraj.
-Naravno! To je velika zastava Srbije na kojoj piše Koventri siti i FK Bečej i oni su je nosili svugde i dok su igrali Ligu 1 i Čempionšip. Naravno i dalje će biti prisutna svugde gde su utakmice Koventrija. Ta zastava je bila prisutna i kada smo išli zajedno na Svetsko prvenstvo u Rusiju, posle u Dohi i na Evropskom prvenstvu u Minhenu, kaže na kraju Nikola Dokić.
P. S. Autor teksta je, između ostalog, i navijač Blekburna i mnogo teško mu je pao primljen gol krajem utakmice, jer su Blekburnu preko potrebni bodovi za opstanak u Čempionšipu. Ipak, sve čestitke Koventriju!
